Septembar je savršen za sadnju lala: Trik iskusnih baštovana otkriva zašto je u oktobru već kasno
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Septembar je idealan za sadnju lala, jer lukovice tada imaju dovoljno vremena da se dobro ukorene pre zime.
- Sadnja u oktobru često je prekasna i može da dovede do slabijeg cvetanja, kratkih stabljika i truljenja lukovica.
U prolazima rasadnika i baštenskih centara gajbice se već uveliko pune pažljivo označenim lukovicama. Tradicionalna baštenska mudrost nalaže: lale se sade u oktobru, čim stignu prvi hladni dani. Pa ipak, iz godine u godinu, mnoge cvetne leje razočaraju. Stabljike ostanu krhke, cvetanje bude oskudno, a onaj raskošni šareni tepih sa slike na pakovanju ostane samo pusto obećanje.
A šta ako je problem upravo u tom starom kalendaru? Mnogi iskusni baštovani odavno su pomerili granice i odlučili se za znatno raniju sadnju, uz pametno osmišljen raspored u lejama. Jednostavno pomeranje roka za nekoliko nedelja - u kombinaciji sa par proverenih trikova - potpuno menja prolećni prizor u dvorištu.
Šta vredi zapamtiti:
- Sadnja lala tek u oktobru često ne ostavlja dovoljno vremena da se lukovice dobro ukorene pre zime.
- Period od kraja avgusta do sredine septembra nudi idealne uslove, jer je zemljište još uvek toplo.
- Sadnja lukovica između višegodišnjih biljaka (perena) štiti mlade izdanke i leji daje puniji izgled.
- Ova metoda obezbeđuje sukcesivno cvetanje: lale blistaju u proleće, a perene preuzimaju štafetu od maja.
- Ovakva cvetna leja ostaje bujna i obojena mesecima, bez potrebe za dodatnim radom.
Zašto vam sadnja u oktobru kvari prolećno cvetanje?
Kod nas se uvek verovalo da treba sačekati prve mrazeve pa tek onda saditi lukovice. Međutim, u praksi to ostavlja premalo vremena da lukovica razvije snažan korenov sistem pre nego što se zemlja sasvim ohladi i stegne. Bez dobrog korena, biljka ulazi u proleće oslabljena i nema dovoljno snage za bogat i krupna cvet.
Rezultat su kratke stabljike, sitni cvetovi, a neretko i truljenje lukovica u zemlji natopljenoj obilnim jesenjim kišama. Tu je i dodatni problem - puževi i glodari, koji su u kasnu jesen izuzetno aktivni i lako pronalaze sveže posađene lukovice u još uvek rastresitoj zemlji.
Savršen, a često zanemaren termin: Kraj avgusta i septembar
Najlukaviji baštovani otvaraju kesice sa lukovicama znatno pre prave jeseni. U periodu od kraja avgusta do sredine septembra, zemljište u sebi još uvek čuva letnju toplotu koja podstiče brzo ukorenjavanje, a da pritom ne provocira prerano izbijanje listova iznad zemlje. Lukovica se tako mirno ulaže, pušta dubok koren i spremna dočekuje zimu u najboljoj mogućoj kondiciji.
Ovaj period ima i čisto praktične prednosti: zemlja je posle letnjih kiša meka i laka za obradu. Redovi se lako pravilno iscrtavaju, rupe se kopaju bez muke, a lukovice se postavljaju na idealnu dubinu — otprilike tri puta veću od visine same lukovice. Uz to, baštenski centri u ovom periodu izlažu prve, najkvalitetnije serije lukovica.
Provereni trik: Posadite lale između višegodišnjih biljaka (perena)
Dok se većina drži klasičnog reda i sadi lale na posebne, prazne leje, iskusni pejzažni arhitekti biraju mešovitu sadnju. Trik je u tome da se lukovice ubace u praznine između već postojećih busena perena: divljih geranijuma (zdravca), hosti, hohera (koralnog zvončića), vrkute, mačje trave ili zeljastih božura. Bujno lišće ovih susednih biljaka čuva vlagu u zemlji tokom leta i prirodno sakriva žute, uvele listove lala nakon cvetanja.
Ova kombinacija donosi nekoliko ključnih prednosti:
- Prirodna zaštita od kasnih prolećnih mrazeva zahvaljujući mikroklimi koju stvaraju višegodišnje biljke.
- Besprekoran izgled leje: Perene potpuno zaklanjaju uvele i požutele listove lala koje inače ne izgledaju lepo, a ne smete ih odmah odseći dok se lukovica ne nahrani.
- Bolje zadržavanje vlage u zemljištu tokom toplijih meseci.
- Velika ušteda prostora, što je od neprocenjive važnosti za manje gradske bašte i dvorišta.
Za uspešnu sadnju dovoljno je naći prazne međuprostore, pažljivo baštenskom vilom iskopati rupe (da se ne ošteti koren okolnih biljaka) i u svaku grupu posaditi po tri do pet lukovica. Sadnja u grupama dace onaj raskošan, bogat efekat cvetnog tepiha.
Stvorite leju koja cveta bez prekida - od proleća do leta
Prava snaga ove metode leži u smeni boja i formi. Čim proleće ograne, lale prve izbijaju između mladih izdanaka perena i donose pravu eksploziju boja. Kako lale polako prolaze, perene prirodno preuzimaju scenu i popunjavaju prostor.
Tako osmišljena leja postaje živa slika u vašem dvorištu: botaničke i rane sorte lala otvaraju sezonu, na njih se nastavljaju kasne sorte, a zatim štafetu preuzimaju plavi i ružičasti cvetovi zdravca, dok vrkuta pravi nežnu žućkastu penu u podnožju. Božuri i mačja trava produžavaju ovaj spektakl sve do sredine leta. Za najbolji vizuelni efekat, kombinuje se više visina: patuljaste lale idu na same ivice, a visoke sorte u pozadinu.
Elegatnu harmoniju dobićete ako, na primer, spojite bele ili krem lale sa perenama tamnog, tamnoljubičastog lišća, ili ako napravite toplu kombinaciju narandžastih lala i karamel hohera. Rezultat neodoljivo podseća na najlepše engleske i francuske vrtove.
Uz malu promenu kalendara i malo drugačiji raspored sadnje, obična leja preobražava se u raskošnu cvetnu oazu. Prvi jesenji dani su pred vratima, poljoprivredne apoteke i rasadnici su puni novih sorti, a topla zemlja samo čeka lukovice. Iskoristite ovaj period i obezbedite sebi najlepše dvorište u kraju čim stigne proleće!
(Kurir.rs/ Blic/ pause-maison.ouest-france.fr)
Bonus video: